- Koja je razlika između psihoterapije i psihološkog savetovanja?
Psihološko savetovanje podrazumeva rad sa klijentom na rešavanju konkretnog i akutnog problema u svakodnevnom funkcionisanju i prevazilaženje trenutne situacije, odnosno krize. U savetovanju je fokus na sadašnjosti- aktuelnim gorućim pitanjima. S toga je ovo kraći oblik psihološke podrške. Ono što je važno da se zna, a često zbunjuje klijente, jeste da uprkos nazivu, psihološki savetnik ne daje savete i gotova rešenja, već u procesu savetovanja pomaže klijentu da bolje razume sebe i celovito sagleda situaciju. Na taj način, klijent će moći da shvati šta je najbolje za njega i da samostalno donese odluku i reši životnu dilemu koja mu u tom trenutku stvara poteškoće. I više od toga- klijent u procesu savetovanja ne rešava samo ono što ga trenutno muči, već i razvija kapacitet da adekvatno reaguje u budućim sličnim situacijama.
Neki od problema zbog kojih se ljudi najčešće obraćaju za pomoć psihološkom savetniku jesu razne životne krize kao što su razvod, gubitak ili promena posla, preseljenje, odlazak dece od kuće, problemi sa učenjem, kao i stres uopšte- bez ideje odakle potiče.
Za razliku od psihološkog savetovanja, psihoterapija uključuje dublju analizu i bavljenje problemima koji su duže vreme prisutni i ometaju klijenta u funcionisanju, odnosno obrascima mišljenja i ponašanja koji su ukorenjeni i ponavljajući. Samim tim što se u radu više ide i „u dubinu“, ali i „u širinu“, te vodi suštinskim promenama i restruktuiranju ličnosti, proces psihoterapije je dugotrajniji.
Ono što je zajedničko psihoterapiji i psihološkom savetovanju jeste usmerenost ka tome da klijent preduzme određene korake koji će voditi ka promeni u funkcionisanju, kvalitetnijem i smislenijem životu. Suština odnosa klijenta i terapeuta, odnosno savetnika takođe je ista: građenje poverenja, sigurnog i prihvatajućeg okruženja prožetog toplinom i bliskošću.
- Koliko traje psihoterapija?
Psihoterapija je individualan proces. S obzirom na to da sam tok, kao i ishod terapije u velikoj meri zavisi od klijenta, psihoterapijski proces je drugačiji kod svake osobe. Samim tim, i trajanje varira- neki klijenti reše problem zbog kojeg su došli za nekoliko susreta, dok nekada terapija traje i nekoliko godina. Pri tom, duže trajanje terapije ne znači nužno i da je problem teži. Sve zavisi od vrste problema, ali i motivacije i posvećenosti klijenta, kao i od toga koliko je klijent u tom trenutku spreman da ide u dublju analizu, bavi se upoznavanjem sebe i radi na promenama. Nekada se dogodi da klijent dođe zbog jednog problema, a u međuvremenu poželi da radi na još nečemu. Teško je na početku unapred odrediti koliko će proces trajati, kao ni kakav će rezultat i krajnji ishod biti.
- Da li psihoterapeut može da reši moj problem?
Psihoterapeut u radu sa klijentom svakako sudeluje i radi na tome da zajedničkim snagama pokušaju da reše problem. Ipak, terapeut ne daje savete, gotova rešenja i recepte koje klijent samo treba da primeni, uz garanciju da obavezno dolazi do željene promene. Uloga i učešće klijenta u terapijskom procesu nije pasivno, naprotiv. Između ostalog, on bira čime će se baviti na terapiji, uz pomoć terapeuta zajednički definišu problem, određuju specifične ciljeve promene i planiraju aktivnosti.
- Da li će mi psihoterapeut odrediti dijagnozu?
Svaki klijent je jedinstvena osoba, sa jedinstvenim sklopom crta ličnosti, doživljaja, iskustava, stavova. Zbog toga je važno da i terapeut svakoj osobi pristupi individualno, bez pokušaja ukalupljivanja, jer je jedan od ciljeva psihoterapije upravo otkrivanje klijentove autentične ličnosti. S tim u vezi, dijagnoza je nešto što je u psihoterapiji sekundarno. Na prvom mestu je sam klijent kao ličnost- individua sa svim svojim specifičnim osobenostima.
- Ako krenem na psihoterapiju, da li to znači da sam lud ili bolestan?
Psihoterapija za većinu ljudi nije nužna, ali je svakome potrebna i može biti od koristi. Neki od ciljeva i željenih ishoda psihoterapije mogu biti poboljšanje kvaliteta života, ostvarivanje potrebe da budemo autentični i živimo u skladu sa sobom, promenimo neke obrasce ponašanja koji do sada nisu bili fukcionalni, da mislimo “svojom glavom” i donosimo odluke iza kojih ćemo stajati, fleksibilnije pristupamo dešavanjima oko sebe i prihvatamo promene, brinemo o sebi i drugima. Gledano iz ovog ugla, psihoterapija je svakako namenjena zdravim, “normalnim” ljudima.
- Da li će me psihoterapija promeniti i da li ću nakon psihoterapije postati druga osoba?
Klijent je aktivan učesnik u procesu i sam bira da li će nešto kod sebe promeniti , šta će menjati i u kojoj meri. Promene se ne događaju mimo njegove volje, već samo u onoj meri koliko on to želi. Nakon što uz pomoć terapeuta dođe do uvida, klijent odlučuje šta će dalje raditi i da li će nešto menjati. Terapeut nema magične moći ni “čarobni štapić” kojim može promeniti klijenta , niti uraditi nešto umesto njega, pa ni doneti odluku o promeni. Ishod terapije najviše zavisi od samog klijenta i njegove želje za promenom i nastojanja da tu promenu i realizuje.
- Kako izgleda prvi susret?
Na prvoj seansi se upoznajemo i dogovaramo se o radu. Razgovaramo o razlozima javljanja, odnosno zašto se klijent odlučio za prihoterapiju u ovom trenutku, upoznajemo se sa problemom, pokušavamo da odredimo ciljeve, uspostavljamo pravila rada. Ovo je prilika da vidite kako izgleda psihoterapijski kontekst, da postavite pitanja i dileme koje imate u vezi sa terapijskim procesom. To je prvi korak u uspostavljanju i izgradnji radnog saveza- odnosa poverenja koji je temelj, odnosno srž psihoterapijskog procesa.
- Koja je uobičajena dinamika rada i susreta?
Učestalost susreta je obično jednom, eventualno do dva puta nedeljno- dogovor je fleksibilan i u skladu sa potrebama klijenta.
Jedna sesija traje sat vremena.
- Koja su osnovna pravila u procesu terapije i prilikom terapijskog susreta?
Pre svega, tu je etičko načelo poverljivosti. Klijent može biti siguran i spokojan u pogledu toga da terapeut ne iznosi sadržaj seanse van terapijskog konteksta, odnosno ono o čemu su za vreme susreta razgovarali je poverljivo i ostaje između njih. Jedina situacija u kojoj terapeut govori o onome što radi zajedno sa klijentom na sesiji jesu supervizije. Na superviziji se terapeut sa svojim iskusnijim kolegom- supervizorom konsultuje u vezi sa daljim radom sa klijentom, a sve u cilju unapređenja terapeutskog procesa.
Ono što je takođe veoma bitno jeste i poštovanje dogovora i vremena kako klijenta, tako i terapeuta. U tom smislu, ukoliko dođe do promene u terminu, seansa seodlaže ili otkazuje najkasnije dan ranije i u tom slučaju neće biti naplaćena. Važno je i da i klijent i terapeut poštuju vreme početka i kraja susreta.
- Koliko je efikasna online psihoterapija?
U poslednje vreme sve je zastupljeniji ovaj vid psihoterapije. Pogodnosti koje pruža onlajn terapija jesu bolja organizacija i ušteda vremena, ali i novca (putovanje do mesta održavanja seanse i nazad), zatim udobnost rada u svom domu, a predstavlja naročito prednost u situaciji ukoliko u Vašem mestu boravka nema psihoterapeuta. Iako na prvi pogled može delovati da se odsustvom neposrednog kontakta uživo gubi na kvalitetu u radu i samom procesu, to ne mora biti slučaj. Video kontakt putem Viber-a, Skype-a i sličnih aplikacija osim razgovora, daje mogućnost i praćenja neverbalnih signala, što upotpunjuje komunikaciju i omogućava ono što je suštinski važno za proces- razmenu iskustva, emocija, znanja, doživljaja. Ono što Vam je neohodno, kako bi se komunikacija nesmetano odvijala, jeste stabilna internet veza i prostor koji će vam omogućiti privatnost tokom razgovora sa terapeutom.